СТУДИЈСКА ПОСЕТА РЕГИОНАЛНОМ ЦЕНТРУ ЗА АУТИЗАМ У ТИРАНИ

Двадесет наставника и дефекотога Школе за основно и средње обреазовање „14. октобар“ у Нишу, два васпитача Дома ученика средњих школа, 9. и 10.  децембра 2016. године посетили су Тирану и обишли Регионални  центар за аутизам у овом граду. Поред Тиране, упознали смо лепоте  Драча, Кроје и Скадра.

Регионални центар за аутизм у Тирани један је од најпознатијих европских центара у коме се ради са децом из спектра аутизма, Fondacioni  FEMIJET SHQIPTARE.АУТИЗАМ  НЕ БИРА.  Али наде изван зидова  аутизма, труди се овај центар да пронађе. То  је центар кога одликује предиван симбол   доброте,  наде, љубави и доброчинитељства. 

Ми, који смо само мислили да то тако може бити,  уверили смо се на најбољи могући начин, личним контактом и доживљајем стварности. И више од тога, желимо да све оно што смо научили,  видели,   да то пренесемо и на наш рад у Школи „14. октобар“. Срећа је наша да ми  можемо сигурно достићи ниво рада Центра у Тирани, својим изузетно  јаким стручним кадром,  уз наравно неке промене образовне  и социјалне политике на нивоу Републике Србије, пре свега пружањем законских могућности да школа  може  флексибилније  да креира свој рад.

У Регионалном центру дочекала нас је  Др Лири Бериша, директор овог Центра, иначе супруга некадашњег председника Албаније  Сали Берише. Центар располаже са два  посебна објекта,  модерно саграђених и   макимално  опремељеним свим  неопходним дидактичким средствима и опремом  за рад са децом из спектра аутизма. Један објекат је донација Кувајта.

Др  Л. Бериша објаснила  нам је откуд  њено велико интересовање за аутизам. Рекла је, да је пре 10 година била изненађена  великим порастом деце са аутизмом, и да је као доктор педијатрије почела да истражује узроке таквог стања. И ево налазимо се сада у једном  Регионалном центру у коме борави већи број  особа  са аутизмом, али пре свега  деца школског узраста до 14 година. И прво што је  урадила, било је отварање библиотеке у којој су смештене све  књиге, литература и часописи   који су се односили на  аутизам. Те књиге су преведене и њих користе сви запослени у  центру. Сазнања донесена из посета многих земаља, па и Америке, су ту, у библиотеци.

Разменили смо поклоне, веома срдачно.

Обишли смо просторије Центра и упознали се са њиховим методама  и начинима рада. У овом центру се рад  одвија по методи АБА, што ће рећи „један на један“. Посебно је значајно то што родитељи могу да прате рад  терапеута са њиховом децом у специјалној соби са стакленим зидом, терапеут увек себи наспрам детета.

Центар је опремљен савременом стоматолошком ординацијом, базеном за купање, справама за  вежбање, корективан  рад, логопедским кабинетом и мноштвом соба за поједине области рада. Ту је и ликовни кабинет, музичке стимулације којима се даје посебан значај, много  веома квалитетних  дидактичких материјала из Монтесори програма, кухиња и сл.

Одмор и рекреација реализује се у  прелепом дворишту са  мноштвом љуљашки, трамболина,  клупама за одмор и сл. Треба нагласити изиузетно велику улогу родитеља у раду са овом децом, и њима су створени максимални  услови да могу  за време рада са њиховом децом, да се  и они пријатно осећају и буду сарадници  центра.

Након обиласка  Центра  прошетали смо центром Тиране  који се реновира па су саобраћајне гужве огромне. У самом центру  упознали смо се  „фамозним“ бункерима Енвера Хоџе и видели  некадашњу резиденцију  Фадила Хоџе која ће се следеће године реновирати. Супруга Енвера Хоџе  је жива и  има 98 година.

Другог дана посете обишли смо Драч, Кроју и Скадар. Лепота ових крајева нас је одушевила.