КАДА ЂАК НЕ МОЖЕ У ШКОЛУ, ШКОЛА ДОЂЕ КОД ЊЕГА

КАДА ЂАК НЕ МОЖЕ У ШКОЛУ, ШКОЛА ДОЂЕ КОД ЊЕГА

У Закону о основном образовању и васпитању се каже :

Основни задатак школе је да омогући квалитетно образовање и васпитање за свако дете и ученика, под једнаким условима, без обзира где се школа налази, односно где се образовање и васпитање одвија.
Постоје деца - ученици , који због свог инвалидитета или тежег здравственог стања нису у могућности да свакодневно путују до школе и проводе у њој више сати, похађајучи часове са вршњацима.
Зато наша школа организује посебан облик рада са овим ученицима – кућну наставу.
Кућна настава представља спровођење васпитно-образовног рада у кући у којој ученик живи, односно у установи социјалне заштите, у којој је ученик смештен.
Кућна настава подразумева рад са ученицима који омогућава и подстиче развој њихових сазнајних потенцијала, функционалних, комуникацијских и социјалних вештина. Истовремено представља и облик психосоцијалне подршке деци са сметњама у развоју и њиховим родитељима,породици у целини.
Наставу реализују дефектолози и наставници, у складу са израђеним индивидуалним образовним плановима подршке, што значи да се она прилагођава здравственом стању свих ученика и специфичним условима у њиховим домовима.
Ове школске године наставу похађа 14 ученика у својим кућама. Распоређени су у пет одељења, а похађају различите разреде основног образовања.
Разредне старешине настоје да их укључе у што већи број активности, као што су приредбе, прославе, излети , манифестације у локалној заједници, где ће бити у друштву својих вршњака из школе. То значајно доприноси емоционалном развоју и богаћењу њиховог друштвеног живота .
Школа је препознала значај овог облика наставе још осамдесетих година прошлог века и омогућила је многим генерацијама деце да буду ђаци и стекну основно образовање похађајући кућну наставу.

УЧИОНИЦА У МОЈОЈ СОБИ

Учионица је место на ком се одвија настава. Учионица је обично просторија у згради школе.
Али, учионица може бити и дневна соба, дечија соба или трпезарија, кад се у њој нађе Ђорђе, ученик шестог разреда, са својим књигама и свескама и дође наставница.
Уместо ранца има полицу са књигама. Уместо табле има компјутер. Уместо школског звона има сат и распоред часова.
Иако не познаје добро своје вршњаке из школе, радује се када са њима оде у Луткарско позориште, на новогодишњу представу, сакупља чепове за акцију „Чепенинг“, одлази на базен и плива са тренерима клуба „Делфин“ , учи исте предмете, из истих књига, као и сви ученици 7. разреда ... и нестрпљиво чека распуст, баш као и они.

Марија Жикић,

Наставник у кућној настави